Sport

Fudbal: Veliko srce veterana

Đorđe Đorđević i Đorđe Božić

Klub veterana „Mika Mudrić“ u Kragujevcu je skupina pravih zaljubljenika u fudbal starijih od 35 godina, koji žele da produže fudbalsku karijeru. Svake  godine oni se okupljaju poslednjeg ponedeljka u decembru i na tradicionalnom druženju proglašavaju najupornije i najuspešnije u ekipi. Djorde Djordjević posle 37,5 godina provedenih u „Zastavinoj“ vojnoj fabrici od pre dve godine je u penziji, ali nije okačio kopačke o klin. Ima 46 godina fudbalskog staža i 64 godina života. Verovatno je najstariji registrovani igrač u Srbiji. Redovno nastupa na prijateljskim i revijalnim utakmicama u kojima učestvuje njegov klub. Njemu uz rame je devet godina mladji imanjak i kolega iz fabrike i sa fudbalskog terena - Djordje Božić, koji je po treći put proglašen za najboljeg medju „Mudrićima“.

Djordjević je počeo u fudbalskoj školi Radničkog 1959. godine. Sa  17 godina zaigrao je u prvom timu Pobede iz Beloševca, gde je stekao najveći „staž“, iako je igrao za više klubova. Samo godinu dana kasnije, 1964. prekomandovan je, kao perspektivan igrač, u Radnički, gde je odigrao jednu sezonu u Srpskoj ligi. U generaciji sa Žabarcem, Paunovskim, Topalovićem, Nikolićem…Prekid od dve godine imao je zbog služenja vojnog roka. Nastupao je  pet godina za Jedinstvo iz Paraćina, zatim za Slogu iz Batočine, kragujevačku Šumadiju, Gružu… Završio je fudbalsku karijeru u Ždraljici 1992. kada je imao 46 godina.

- Grupa zaljubljenika u fudbal i kolega sa posla u Vojnoj fabrici posle iznenadne smrti našeg druga i prijatelja Mike Mudrića osnovala je klub sa njegovim imenom u kome igram i sada. Volim fudbal i bez njega nisam mogao. Redovno sam trenirao, što i danas radim i to mi je održavalo zdravlje i kondiciju. Imao sam samo jednu ozbiljniju povredu, u dresu Radničkog, na utakmici Srednjoevropskog kupa sa italijanskim Lanerosijem, 1970.godine. Bila je to povreda butnog mišića zbog čega sam pauzirao godinu dana - sa setom priča Djordjević.

Iz dugog igračkog staža Djordje se seća i utakmice u Splitu, kada je Radnički igrao sa Hajdukom. Čuvao je hrvatskog reprezentativca i golgetera Jerkovića. U prvom poluvremenu njegov protivnik nije postigao gol, a kada je zamenjen u drugom delu utakmice Jerković je postigao dva pogotka i Splićani su pobedili sa 5:0. Kada smo ga zapitali koliko će još igrati fudbal u „Miki Mudriću“ u šali je dodao:

- Do 70-te, a posle ćemo videti.

Poželesmo mu to.

Djordjevićev kolega sa posla i fudbalskog terena, imenjak  Dordje Božić, devet godina mladji, po treći put je proglašen za najboljeg „Mudrića“. I krenuo je istim putem.

- Počeo sam u fudbalskoj školi Radničkog kod trenera Boška Miškovića sa 10 godina, a nastavio u Šumadiji, gde sam se najduže zadržao. Nastupao sam  za Pobedu iz Beloševca, Koloniju, Badnjevac, Budućnost iz Resnika i Mladost iz Oplanića. Nikada neću zaboraviti utakmicu na Bubnju, izmedju Šumadije i Morave iz Ćuprije. Tada sam postigao dva evro-gola i to jedan levom, a drugi desnom nogom. U prijatnom sećanju mi je ostao i susret veterana  u Skoplju , kada smo pobedili  Rabotnički sa 4:1 i to u zajedničkom druženju proslavili uz muziku - ističe Božić.

Za njega je svaka utakmica bila važna i, kako kaže, želeo je pobedu. I sada se, iako je u godinama, bori kao „krtica“.Zbog toga je i proglašen za najboljeg „Mudrića“. Fudbal je ušao u njegov život i od njega se kao i imenjak Djordje Djordjević ne odvaja.

vrati se pošalji komentar

vrh strane